Kako prekomerno korišćenje društvenih mreža utiče na raspoloženje mladih u Srbiji i kako napraviti mini digitalni detoks – bez da se isključiš iz sveta.
Uvek online, a nikad prisutni
Zar ne deluje kao da smo stalno „zauzeti“, a nikad manje prisutni? Skrolujemo, lajkujemo, gledamo storije i video zapise i opet imamo osećaj da smo ispali iz ritma stvarnog života.
Ako si mlad u Srbiji i stalno na mrežama, verovatno osećaš: napetost u stomaku kada telefon zvoni, brzu promenu raspoloženja zbog feed-a i strah da ćeš nešto propustiti ako ne pratiš sve. Ova pojava ima i svoje ime: doomscrolling – beskrajno skrolovanje kroz negativne, uznemirujuće ili naporne sadržaje.
I dok smo stalno online, mnogi mladi u malim gradovima osećaju prazninu: virtuelni svet je živopisniji od ulica kojima hodaju. Prijatelji odlaze na studije, neki ostaju u digitalnom prostoru, dok stvarni svet u kom žive može izgledati tiho i dosadno.
Doomscrolling: Zašto nas beskonačno skrolovanje iscrpljuje
Doomscrolling je fenomen koji naš mozak drži u stanju stalne napetosti. Algoritmi društvenih mreža su dizajnirani tako da nas neprekidno zadržavaju, šire se sadržaji koji izazivaju najjače emocionalne reakcije. Baš o toj moći tehnologije i njenom uticaju na naš doživljaj festivala pisali smo u blogu Festivali i digitalna era – kako tehnologija menja doživljaj festivala, možda ti dodatno otvori oči o načinu na koji digitalno utiče na našu emocionalnu vezu s kulturom.
Mladi u Srbiji sve češće prijavljuju da im feed izaziva poremećaj sna, koncentracije i osećaj stalnog pritiska da budu „uspešni“ ili „popularni“.
Zanimljiv podatak: istraživanja pokazuju da više od 60% mladih koji provode 3+ sata dnevno na društvenim mrežama oseća povećan nivo stresa i anksioznosti.
Svaki scroll po feedu aktivira centar nagrade u mozgu, ali umesto zadovoljstva, često dolazi do negativnog poređenja sa tuđim životima, FOMO (fear of missing out) osećaja i digitalne iscrpljenosti.
Kako se algoritmi igraju sa našim emocijama
Naš mozak je dizajniran da traži informacije i nove podražaje. Algoritmi društvenih mreža to znaju bolje od nas:
- Feed koji pamti: algoritmi beleže šta lajkuješ, komentarišeš ili deliš i stalno ti serviraju sličan sadržaj. Ako si jednom kliknuo na nešto što izaziva teskobu ili strah, feed će te stalno „podsećati“.
- Upoređivanje: stalno gledanje tuđih života stvara pritisak i nesigurnost. Mladi u malim sredinama često vide uspehe vršnjaka iz velikih gradova i osećaju da „zaostaju“.
- Stalna notifikacija: telefon kao stalni signal uzbune povećava kortizol, hormon stresa, i narušava koncentraciju i san.
Sve ovo može dovesti do osjećaja anksioznosti, depresije i umora. I dok društvene mreže imaju svoje prednosti, povezivanje sa prijateljima, učenje novih veština i informisanje, problem nastaje kada online svet počinje da nadmašuje stvarni.
Mikro detoks: Mali trikovi za manje online stresa
Dobra vest? Digitalna anksioznost se može kontrolisati, a da pritom ne moraš potpuno nestati sa mreža. Evo nekoliko mikro saveta:
- Postavi vremenska ograničenja: koristi opcije „screen time“ ili „digital wellbeing“ na telefonu. Prati koliko vremena provodiš online i postavi realan limit.
- Mini digitalni detoks: odredi 1-2 sata dnevno kada si offline, ali planiraj aktivnosti šetnja, crtanje, čitanje ili druženje uživo.
- Organizuj sadržaj: prati samo naloge koji te motivišu i informišu, izbaci toksine. Prelazak na kvalitetan sadržaj smanjuje stres i povećava osećaj kontrole.
- Offline druženje: više vremena sa prijateljima uživo smanjuje anksioznost i osećaj izolacije. Čak i kratka kafa ili šetnja mogu resetovati mozak.
- Mindfulness i vežbe disanja: 5 minuta meditacije ili vežbi disanja može da resetuje mozak i smiri digitalni stres.
- Kreativno izražavanje: crtanje, pisanje ili muzika pomažu da se emocije procesuiraju offline.
- Učenje novih veština: online svet može da postane alat, a ne stresor – pratite edukativne kurseve i radionice koje vas inspirišu.
Kako mladi pronalaze balans između ekrana i stvarnog života
Postoje priče mladih širom Srbije koji su naučili kako da balansiraju između online i offline sveta:
Niš – omladinska razmena „Digital Detox – Balancing Screen and Green“
Ovo je primer kako su mladi u Nišu učili da balansiraju online i offline svet kroz omladinsku razmenu i aktivnosti u prirodi
U različitim gradovima poput Novog Sada i Beograda, sve češće se pojavljuju kreativne i edukativne radionice uživo koje promovišu offline druženje, umetnost i razvoj veština bez stalne prisutnosti na telefonu.
Ovi primeri pokazuju da je moguće biti povezan, produktivan i društveno angažovan, a ipak kontrolisati digitalnu anksioznost.
Zašto digitalni balans znači bolji život mladih u Srbiji
Mladi u malim i srednjim gradovima često osećaju manjak prilika i događaja, pa se društvene mreže čine kao jedini „prozor“ u svet. To može dovesti do osećaja izolacije i digitalne zavisnosti.
Youth Fest kroz svoje radionice, festivale i edukativne programe želi da pokaže da je moguće:
- biti aktivan u zajednici,
- razvijati veštine i talente,
- učestvovati u donošenju odluka,
- i pritom ostati mentalno zdrav.
Tvoj prvi korak ka digitalnom resetu
Društvene mreže nisu neprijatelj, ali mogu da postanu izvor stresa ako ne znaš granice. Mladi u Srbiji mogu da nauče kako da ostanu u toku sa svetom, a da ne izgube kontrolu nad sopstvenim mentalnim zdravljem.
Tvoj prvi korak: probaj jedan dan mini digitalnog detoksa – napravi plan aktivnosti, uključi prijatelje i oseti razliku.
Youth Fest te podržava: pratite youth fest za radionice, kampove i savete o mentalnom zdravlju mladih.
Ne moraš da se isključiš iz sveta da bi bio prisutan u svom životu. Kontrola nad digitalnim prostorom znači kontrolu nad sopstvenim raspoloženjem i energijom.
