Od digitalnih fotoaparata i žičanih slušalica do CD-ova, papirnih knjiga i starih telefona, da li je u pitanju nostalgija ili želja za životom sa manje ekrana i više stvarnog iskustva?

„Čekaj, zar ovo nije bilo staro još pre nego što sam se rodio/la?“

Digitalni fotoaparat koji pravi mutne fotografije.

Žičane slušalice koje se zapetljaju čim ih staviš u džep.

CD koji moraš fizički da ubaciš u uređaj.

Budilnik koji nije telefon.

Papirna knjiga umesto aplikacije za čitanje.

Telefon koji može da pozove i pošalje poruku, i ništa više.

Pre nekoliko godina, delovalo je da su ovi predmeti završili tamo gde završavaju stvari koje je tehnologija pregazila.

A onda se pojavila Gen Z.

I počela da ih vraća.

Ne samo zato što izgledaju kul.

Sve više mladih bira stariju ili jednostavniju tehnologiju upravo zato što pruža iskustvo sa manje notifikacija, manje aplikacija i manje stalne povezanosti. Aktuelni trend već obuhvata digitalne fotoaparate, žičane slušalice, flip telefone, iPod uređaje, vinile i CD-ove.

I možda je najzanimljivije pitanje:

Zašto bi generacija koja je odrasla uz internet namerno birala stvari koje rade manje?

Gen Z ne vraća prošlost. Vraća osećaj da kontroliše vreme.

Na prvi pogled, ovo izgleda kao obična nostalgija.

Y2K moda.

Stari fotoaparati.

Retro telefoni.

CD plejeri.

Ali postoji jedan problem sa tom teorijom: Mnogi pripadnici Gen Z nisu ni živeli u vremenu za kojim navodno „nostalgišu“.

Zato se ovde možda ne radi samo o nostalgiji.

Aktuelni trendovi pokazuju da mladi privlače predmeti koji nude jednostavnije i namernije iskustvo. Vogue Adria piše o povratku žičanih slušalica, digitalnih fotoaparata, klasičnih budilnika i štampanih knjiga, dok Euronews ovaj fenomen povezuje sa umorom od društvenih mreža, stalnih notifikacija i digitalnog preopterećenja. 

Drugim rečima: nije stvar samo u tome da stari fotoaparat izgleda dobro.

Stvar je u tome što on ne može da te odvede na TikTok čim napraviš fotografiju.

Telefon može sve. I možda je upravo to problem.

Pametni telefon je postao neverovatno praktičan.

Kamera?

Tu je.

Muzika?

Tu je.

Knjige?

Tu su.

Sat?

Tu je.

Mapa?

Tu je.

Poruke?

Tu su.

Društvene mreže?

Naravno.

Video?

Tu je.

I sve to u jednom uređaju koji je gotovo uvek uz nas.

Ali kada telefon koristimo za sve, teško je napraviti granicu između jedne aktivnosti i druge.

Uzmeš telefon da pogledaš koliko je sati.

Pet minuta kasnije gledaš nečiji video.

Onda odgovaraš na poruku.

Onda proveravaš Instagram.

Onda pročitaš vest.

Onda još jedan video.

I odjednom više ni ne znaš zbog čega si uopšte uzeo telefon.

Zato danas postoji sve veće interesovanje za ono što se naziva slow tech, tehnologiju koja namerno radi manje kako bi ostavila više prostora za koncentraciju i stvarno iskustvo. TechCrunch je ovaj trend opisao upravo kroz povratak uređajima koji ne pokušavaju da zauzmu svaku sekundu naše pažnje. 

Digitalni fotoaparat koji ne može odmah da pokaže fotografiju?

Zvuči nepraktično.

I baš zato je zanimljivo.

Stari digitalni fotoaparati ponovo postaju popularni među mladima. Fotografije su često zrnaste, boje mogu biti čudne, blic je jak, a rezultat nije savršen. Ali upravo je to deo njihovog šarma.

Ne dobijaš savršenu fotografiju odmah.

Ne možeš da napraviš 47 verzija iste slike.

Ne možeš da je obradiš deset minuta pre nego što je objaviš.

Samo fotografišeš.

I nastaviš dalje.

NPR je izvestio o povratku starih digitalnih fotoaparata i naveo da ih Gen Z sve više koristi na izlascima i festivalima. 

A možda je upravo to razlog zbog kojeg su zanimljivi: fotografija ponovo može da bude uspomena, a ne sadržaj.

Žičane slušalice kao mali „Ne uznemiravaj“

Ista priča dešava se i sa slušalicama.

Godinama smo slušali kako su žice nepraktične.

Sada se vraćaju.

Naravno, deo razloga je estetika. Y2K stil ponovo je popularan, a žičane slušalice se uklapaju u taj izgled. Ali postoji i praktična strana.

Ne moraš da ih puniš.

Ne moraš da proveravaš bateriju.

Ne moraš da razmišljaš gde je druga slušalica.

I postoji nešto gotovo simbolično u tome da se samo priključiš i slušaš.

Upravo kombinaciju estetike, jednostavnosti i manjeg broja digitalnih distrakcija kao deo razloga za povratak žičanim slušalicama. 

CD nije samo muzika. To je mali ritual.

Još jedan neočekivani povratak?

CD.

Pre nekoliko godina izgledalo je da će streaming potpuno izbrisati fizičke formate.

A onda su mladi ponovo počeli da kupuju CD-ove i CD plejere.

The Guardian je ovog avgusta pisao o rastu interesovanja mladih za CD-ove i naveo da je jedan britanski trgovac zabeležio rast pretraga CD plejera od 96%. 

Zašto?

Zato što fizički format menja način slušanja.

Izabereš album.

Uzmeš CD.

Otvoriš omot.

Pustiš muziku.

I nema beskrajnog skrolovanja kroz preporuke.

To nije nužno bolje od Spotifyja.

Ali je drugačije.

A možda je upravo drugačije ono što mladi trenutno traže.

Ne vraćaju se samo predmeti. Vraćaju se hobiji.

I tu priča postaje mnogo zanimljivija.

Uz retro tehnologiju vraćaju se i aktivnosti koje nemaju mnogo veze sa ekranima:

• čitanje
• fotografisanje
• crtanje
• sviranje
• društvene igre
• pisanje
• slušanje fizičkih albuma
• šetnje
• različiti ručni hobiji

Trend „going analog“ obuhvata upravo takve aktivnosti – mladi sve više traže iskustva koja nisu zasnovana na konstantnom gledanju u ekran. 

I to je možda važnije od samih retro predmeta.

Jer nije poenta posedovati staru kameru. Poenta je imati nešto što radiš iz zadovoljstva, a ne zato što ćeš to objaviti.

A šta ako ti uopšte ne treba nova stvar?

Ovo je možda najvažniji deo cele priče.

Ako čitajući ovaj tekst pomisliš:

„Super, sad treba da kupim digitalni fotoaparat, CD plejer i stari telefon.“

– ne.

Ne moraš ništa da kupiš.

Ne moraš da pratiš trend.

Ne moraš da izgledaš kao Pinterest tabla iz 2004.

Možda već imaš sve što ti treba.

Uzmi svesku.

Izađi napolje.

Napravi fotografije telefonom,ali bez objavljivanja.

Pročitaj knjigu.

Pozovi prijatelje na društvenu igru.

Idi na radionicu.

Prošetaj bez slušalica.

Otiđi na događaj u svom gradu.

Sedi sa nekim i razgovaraj bez telefona na stolu.

Analogni život ne mora da počne kupovinom. Može da počne odlukom da nešto uradiš bez ekrana.

Šta bi bilo u tvojoj „analognoj torbi“?

Postoji i trend koji se naziva analogna torba, ideja je jednostavna: umesto da svaki trenutak dosade popuniš telefonom, sa sobom nosiš stvari koje mogu da te zabave ili pokrenu bez skrolovanja.

Zamisli da u torbi imaš:

• knjigu
• svesku i olovku
• malu skicirku
• karte
• ukrštenicu
• fotoaparat
• slušalice

ili nešto sasvim svoje.

Ne moraš da nosiš sve.

Izaberi jednu stvar.

Jer možda nije problem u tome što previše koristiš telefon.

Možda je deo problema i u tome što smo zaboravili šta još možemo da radimo kada nam je dosadno.

Gen Z traži „stvarno“ iskustvo

Ovaj trend ima još jednu zanimljivu stranu.

Društvene mreže su godinama pretvarale iskustva u sadržaj.

Odeš na koncert, snimiš.

Odeš na putovanje, objaviš.

Jedeš nešto lepo,fotografišeš.

Kupiš nešto, pokažeš.

Čak i kada se nešto lepo dešava, deo pažnje često odlazi na pitanje:

„Kako ovo izgleda na Instagramu?“

Povratak analognim predmetima može biti mali odgovor na to.

Fotografija ne mora odmah da bude objavljena.

Pesma ne mora da bude deo storija.

Crtež ne mora da postane Reel.

Druženje ne mora da bude dokumentovano.

Može jednostavno da se dogodi.

I da ostane tvoje.

Treba nam više mesta gde se stvari dešavaju uživo

Tu se ova priča direktno povezuje sa mladima i lokalnom zajednicom.

Jer ako želiš manje vremena online, nije dovoljno samo reći:

„Skloni telefon.“

Potrebno je imati nešto čemu možeš da se vratiš.

Radionicu.

Koncert.

Filmsku projekciju.

Klub knjige.

Sportski događaj.

Omladinski projekat.

Volontiranje.

Mesto gde možeš da upoznaš ljude. Prostor u kojem možeš da napraviš nešto svojim rukama.

Upravo zato su lokalne inicijative važne.

One stvaraju ono što sociolozi nazivaju „trećim mestima“, prostorima koji nisu ni kuća ni škola/fakultet/posao, već mesta okupljanja, druženja i povezivanja. Ideja se često povezuje sa lokalnim kafićima, klubovima, grupama, radionicama i drugim prostorima u kojima ljudi mogu spontano da se povežu. 

A možda je upravo to ono što nedostaje mnogim mladima: ne još jedna aplikacija, već mesto na koje mogu da odu. 

Možda budućnost nije samo digitalna

Zanimljivo je da se sve ovo dešava u trenutku kada tehnologija postaje sve naprednija.

AI je svuda.

Telefoni postaju pametniji.

Kamere postaju savršenije.

Algoritmi postaju precizniji.

I upravo tada deo mladih počinje da traži suprotno: 

• nesavršenost.
• sporost.
• fizički predmet.
• direktan razgovor.
• stvarno iskustvo.

To ne znači da Gen Z želi da se vrati u prošlost.

Naprotiv.

Možda samo želi da budućnost ne znači da sve mora biti digitalno.

Probaj svoj mali digitalni eksperiment

Ne moraš da postaneš „analogna osoba“.

Probaj samo jedan dan.

Sat vremena bez društvenih mreža.

Čitaj papirnu knjigu umesto telefona.

Napravi fotografije bez objavljivanja.

Nacrtaj nešto.

Pozovi ekipu na druženje bez telefona na stolu.

Organizuj društvenu igru.

Idi u šetnju bez proveravanja notifikacija.

I vidi šta se dešava.

Ne moraš čak ni da se osećaš bolje. Samo obrati pažnju na to koliko često posegneš za telefonom iz navike.

Možda ćeš se iznenaditi.

Ne moraš da bežiš od tehnologije. Samo joj ne moraš dati baš sve.

Tehnologija nije neprijatelj.

Društvene mreže nisu neprijatelj.

Telefon nije neprijatelj.

Problem nastaje tek kada postanu jedino mesto na kojem se naš život odvija.

Zato je možda najzanimljiviji deo ovog retro trenda upravo njegova poruka: ne treba nam manje tehnologije po svaku cenu. Treba nam više izbora.

Da možemo da budemo online kada želimo.

Ali i offline kada nam je potrebno.

Da fotografišemo trenutak.

Ali i da ga proživimo.

Da slušamo muziku.

Ali i da razgovaramo.

Da pratimo svet.

Ali i da budemo prisutni u sopstvenom.

Šta možeš da uradiš ovog vikenda?

Ne moraš da kupiš ništa retro.

Samo napravi nešto što neće stati na ekran.

Organizuj filmsko veče.

Pokreni photo walk.

Okupi ekipu za društvene igre.

Prijavi se za radionicu.

Volontiraj na događaju.

Napravi mini-projekat u svom gradu.

Ili jednostavno pozovi nekoga na kafu i ostavi telefon u torbi.

Ako želiš da upoznaš mlade koji već organizuju aktivnosti, razvijaju ideje i stvaraju prostor za druženje i učenje, Youth Fest  je mesto za upravo takve ideje.

Možda upravo iz jednog takvog susreta nastane nova ideja.

Nova ekipa.

Nova radionica.

Ili nešto što danas još nema ni ime.

Nije poenta vratiti se u prošlost. Poenta je vratiti se sebi.

Gen Z možda jeste vratila stare fotoaparate, CD-ove i žičane slušalice.

Ali možda ne vraća prošlost.

Možda samo pokušava da pronađe ono što je u digitalnom svetu lako izgubiti: pažnju, prisutnost, razgovor, dosadu, kreativnost i stvaran kontakt sa ljudima.

I možda je zato najbolji odgovor na pitanje „Zašto se vraćamo starim stvarima?“ zapravo veoma jednostavan: Zato što ponekad manje funkcija znači više života.