Imamo grupne četove, pratioce, kolege sa fakulteta, ljude sa kojima razmenjujemo mimove svakog dana. Ali kada poželimo da nekoga pozovemo na kafu – ponekad shvatimo da zapravo ne znamo koga da pozovemo. Zašto je danas toliko teško steći nove prijatelje i gde se oni uopšte upoznaju?

Imaš 800 pratilaca. Ali koga zoveš na kafu?

Petak je veče. Otvoriš Instagram.

Neko je na koncertu. Neko na rođendanu. Neko je otišao na vikend. Neko sedi u kafiću sa ekipom koju poznaje još iz srednje škole.

Telefon je pun ljudi.

A ti sediš kod kuće i razmišljaš:

„Koga bih sada mogao/la da pozovem da izađemo?“

I nijedno ime ne dolazi tako lako.

Možda imaš društvo.

Možda svakog dana razgovaraš sa ljudima na fakultetu ili poslu.

Možda postoji nekoliko grupnih četova koji nikada ne prestaju da šalju notifikacije.

A opet nedostaje neko kome možeš da pošalješ:

„Ej, hajde na kafu.“

Bez posebnog razloga. Bez planiranja tri nedelje unapred. Bez osećaja da smetaš.

Ako ti je ovo poznato, nisi jedina osoba kojoj se to dešava.

I nije kontradiktorno biti stalno povezan, i osećati se usamljeno.

Usamljenost nije isto što i biti sam

Kada kažemo „usamljenost“, često zamišljamo osobu koja nema prijatelje i većinu vremena provodi sama.

Ali usamljenost ne izgleda uvek tako.

Možeš biti na predavanju sa sto ljudi.

Na poslu sa deset kolega.

U grupnom četu sa 27 članova.

Na žurci.

U vezi.

I opet osećati da nemaš osobu sa kojom možeš stvarno da razgovaraš.

Svetska zdravstvena organizacija usamljenost definiše kao neprijatan osećaj koji nastaje kada postoji razlika između odnosa koje imamo i odnosa koji su nam potrebni.

Drugim rečima: nije presudno koliko ljudi poznaješ. Važno je koliko se sa njima osećaš povezano.

Prema izveštaju Komisije Svetske zdravstvene organizacije o socijalnoj povezanosti iz 2025. godine, oko jedna od šest osoba na svetu doživljava usamljenost. Među mladima su brojke još veće: globalne procene za uzrast od 13 do 29 godina kreću se oko 17–21%.

Dakle, usamljenost mladih nije samo tema za tužne TikTok videe u dva ujutru.

To je stvarno iskustvo velikog broja ljudi.

A zar nismo najpovezanija generacija ikada?

Jesmo.

I to je ono što celu priču čini zanimljivom.

Nikada nije bilo lakše ostati u kontaktu.

Možeš za nekoliko sekundi poslati poruku prijatelju koji živi na drugom kraju sveta.

Možeš upoznati ljude koji slušaju istu muziku, igraju istu igru, čitaju iste knjige ili dele isto interesovanje.

Možeš održavati prijateljstva koja bi pre nekoliko decenija verovatno nestala čim se neko preseli.

To je ogromna prednost.

Zato nećemo reći:

„Društvene mreže su uništile prijateljstva.“

Nisu.

Ali postoji razlika između kontakta i bliskosti.

Lajk nije razgovor.

Reakcija na story nije isto što i dva sata provedena zajedno.

Slanje deset mimova dnevno može biti deo odličnog prijateljstva – ali samo po sebi ne mora značiti da imamo osobu kojoj ćemo se javiti kada nam je teško.

Problem možda nije što smo online.

Problem nastaje kada online kontakt postane zamena za skoro svaki drugi oblik povezivanja.

Nekada su se prijateljstva jednostavno „dešavala“

Seti se osnovne ili srednje škole.

Nisi pravio plan:

„Ove godine ću pronaći tri nova prijatelja.“

Samo si svakog dana dolazio na isto mesto.

Sedeo pored istih ljudi.

Išao na odmor.

Čekao autobus.

Delio užinu.

Radio grupni zadatak.

Žalio se na kontrolni.

Viđao iste osobe pet dana nedeljno.

I iz tog ponavljanja su nastajala prijateljstva.

A onda se škola završi.

Neko ode na fakultet.

Neko počne da radi.

Neko se preseli.

Neko ostane u svom gradu dok većina društva ode.

I prvi put shvatiš: odrasla prijateljstva više se ne događaju automatski.

Moraš nekako da stvoriš priliku da nekoga viđaš dovoljno često da od „Ćao, znam te odnekud“ dođete do „Hoćemo na kafu?“.

I upravo taj deo ume da bude težak.

„Ali gde da upoznam ljude ako više ne idem u školu?“

Odlično pitanje.

Jer savet „samo izađi i upoznaj ljude“ zvuči jednostavno samo dok ne pokušaš da ga primeniš.

Gde da izađeš?

Da priđeš nepoznatoj osobi u kafiću i kažeš:

„Ćao, tražim novog prijatelja“?

Može.

Ali verovatno postoji lakši način.

Umesto da tražiš prijatelje, pokušaj da tražiš mesta na kojima se ljudi redovno okupljaju oko nečega što te već zanima.

To menja sve.

1. Volontiranje – jer odmah imate nešto zajedničko

Dođeš prvi put.

Ne poznaješ nikoga.

Neko ti pokaže šta treba da radiš.

Druga osoba traži pomoć.

Treća kaže nešto smešno.

Zajedno nameštate prostor, dočekujete učesnike, fotografišete događaj ili rešavate problem pet minuta pre početka.

I razgovor nastane sam.

Ne moraš da smisliš savršeno:

„Čime se baviš?“

Već imate zajednički zadatak.

Zato volontiranje nije samo način da stekneš iskustvo za CV. Može biti i jedan od najprirodnijih načina da upoznaš ljude sa kojima već deliš neku vrednost ili interesovanje.

Ako te zanima i karijerna strana volontiranja, pročitaj naš tekst „Volontiranje kao prvi posao: kako iskustvo vikendom otvara vrata karijeri“.

Ali ovog puta možda nemoj otići zbog CV-ja. Idi zbog ljudi.

2. Radionice i kursevi – posebno oni na koje se dolazi više puta

Jedna radionica može biti zanimljiva.

Ali kurs koji traje šest nedelja ima nešto što jedan događaj nema: ponavljanje.

Prve nedelje kažeš samo „ćao“.

Druge nedelje već znaš nekoliko imena.

Treće nedelje zajedno komentarišete zadatak.

Četvrte neko predloži kafu posle radionice.

I tako često počinje prijateljstvo.

Zato traži aktivnosti koje se ponavljaju:

• kurs jezika
• kreativno pisanje
• fotografiju
• ples
• glumu
• crtanje
• programiranje
• planinarenje
• sportske treninge
• debate
• omladinske radionice.

Ne moraš čak ni da budeš posebno dobar u tome.

Dovoljno je da te zanima.

3. Omladinske organizacije i projekti – pronađi ljude kojima je stalo do sličnih stvari

Možda želiš da promeniš nešto u svom gradu.

Možda te zanimaju muzika, ekologija, ljudska prava, kultura, sport ili mediji.

Možda samo želiš da izađeš iz svoje rutine.

Omladinske organizacije okupljaju ljude upravo oko takvih stvari.

Youth Fest, na primer, organizuje radionice, obuke, kulturne i sportske događaje, festivale i volonterske aktivnosti za mlade.

To znači da ne dolaziš u prostor u kojem je jedini zadatak „upoznaj nekoga“.

Dolaziš da nešto radiš zajedno sa drugima.

A poznanstva dolaze uz to.

4. Hobi koji nikada neće završiti u CV-ju

Ne mora sve što radiš da bude korisno za karijeru.

Ponovićemo.

Ne mora sve što radiš da završi u CV-ju.

Možeš da ideš na keramiku jer ti je zanimljiva.

Da igraš basket.

Da se priključiš klubu knjige.

Da naučiš da sviraš gitaru.

Da odeš na pub kviz.

Da igraš društvene igre.

Da fotografišeš grad.

Bez plana da to jednog dana monetizuješ.

Hobi ima jednu ogromnu društvenu prednost: okuplja ljude koji već imaju razlog da razgovaraju.

Mnogo je lakše započeti razgovor sa:

„Kako si ovo napravio?“

nego sa:

„Hajde da budemo prijatelji.“

5. Napravi ono što nedostaje u tvom gradu

A šta ako u tvom mestu nema ničega što te zanima?

Onda dolazimo do zanimljivog dela.

Možda ne moraš da pronađeš svoju zajednicu.

Možda možeš da je napraviš.

Filmsko veče.

Photo walk.

Razmena knjiga.

Gaming veče.

Turnir.

Mala radionica.

Humanitarna akcija.

Klub za razgovor na engleskom.

Grupa za trčanje.

Ne treba ti odmah pedeset ljudi.

Počni sa pet.

Ako ne znaš odakle, već smo napravili vodič „Kako da pokreneš mini-projekat u svom gradu – od ideje do prve akcije“.

Možda je sledeći projekat upravo mesto na kojem će neko upoznati svoju buduću ekipu.

Ali šta ako dođem sam?

E, ovo je verovatno najteži deo.

Na Instagramu događaj izgleda super.

Klikneš „Interested“.

Pogledaš ko ide.

Nikoga ne poznaješ.

Zatvoriš aplikaciju.

„Ići ću sledeći put.“

Sledeći put se ponovi isto.

Zato probaj drugačije.

Nemoj da čekaš da prvo pronađeš ekipu kako bi počeo da ideš na mesta na kojima se ekipa može pronaći.

Možeš doći samostalno.

Ne moraš odmah razgovarati sa deset ljudi.

Dovoljno je jedno:

„Je l’ prvi put dolaziš?“

„Kako si saznao za ovo?“

„Jesi bio ranije?“

To nije spektakularan početak. Ali prijateljstva uglavnom i ne počinju spektakularno. Počinju malim razgovorima koji se ponove dovoljno puta.

I ne, neće svaka osoba postati „tvoja osoba“

Ovo je takođe važno.

Ako odeš na radionicu i ne pronađeš najboljeg prijatelja – nije propalo.

Ako razgovaraš sa nekim i razgovor ne klikne – nije propalo.

Ako odeš na događaj i vratiš se kući bez novog kontakta – nije propalo.

Upoznavanje ljudi nije casting za najboljeg prijatelja. Neke osobe će ostati poznanici. Sa nekima ćeš popiti jednu kafu. Sa nekima ćeš raditi na projektu.

A možda će se sa jednom osobom dogoditi ono: „Čekaj, gde si ti bio sve ovo vreme?“

Ne možeš unapred znati. Ali moraš ostaviti prostor da se dogodi.

Zamisli ovo…

Dođeš na događaj na kojem nikoga ne poznaješ.

Prvih deset minuta proveravaš telefon jer ne znaš šta drugo da radiš.

Onda neko pita:

„Je l’ slobodno ovde?“

Počnete da razgovarate.

Ispostavi se da slušate istu muziku.

Sledeće nedelje ponovo se sretnete.

Posle događaja još nekoliko ljudi ode na piće. Neko napravi grupu. Mesec dana kasnije zajedno smišljate svoj projekat.

Godinu dana kasnije više se ni ne sećaš kako je bilo kada nikoga nisi poznavao.

Ne mora baš tako da se dogodi. Ali može.

A sve počinje time što si se pojavio.

Možda ti ne treba još pratilaca. Možda ti treba mesto kojem pripadaš.

Internet nam je dao neverovatnu mogućnost da pronađemo ljude slične sebi.

Nemojmo je izgubiti.

Ali nemojmo ni zaboraviti da prijateljstvu treba nešto što aplikacija teško može potpuno da zameni: vreme zajedno.

Razgovori.

Ponavljanje.

Zajednička iskustva.

Male interne šale.

„Javi kad stigneš kući.“

„Hoćemo sutra na kafu?“

Osećaj da negde možeš da se pojaviš bez posebnog razloga.

Zato rešenje za usamljenost mladih verovatno nije samo „manje telefona“.

Potrebno nam je više prostora za povezivanje.

Više događaja.

Više klubova.

Više radionica.

Više inicijativa.

Više mesta na kojima nije čudno doći bez ekipe.

Ne čekaj da prvo pronađeš svoju ekipu

Ako želiš da upoznaš nove ljude, probaj ove nedelje samo jednu stvar.

Pronađi radionicu.

Prijavi se za volontiranje.

Idi na događaj.

Vrati se hobiju koji si zapostavio.

Pošalji poruku osobi sa kojom već dugo govoriš: „Moramo nekad na kafu“ – i ovog puta stvarno predloži dan.

Ili napravi događaj koji bi i sam želeo da postoji.

Ako tražiš mesto za početak, Youth Fest okuplja mlade kroz radionice, obuke, kulturne i sportske događaje, festivale i volontiranje.

Ne moraš da poznaješ nekoga unapred.

Možda upravo zato i dolaziš.

Prati Youth Fest aktivnosti i @youth.fest, prijavi se kada vidiš nešto što te zanima ili nam piši ako imaš ideju koju želiš da pokreneš.

Jer svoju ekipu ponekad ne pronađeš tako što je tražiš. Pronađeš je kada se pojaviš tamo gde se dešavaju stvari koje su ti važne.